steampunk naslovna

Aleksova posjeta kockarnici na Steampunk larpu

Ovaj text je malo problematičan za napisati. Z jedne strane, ak ne serem po svemu, onda to nitko ne čita. Z druge, nemam po čemu srat. Z treče, ak premalo serem, onda previše ljudi pomisli da nam je bilo dobro, a broj mjesta bu ograničen jer interes raste brže nego što je to itko očekivao i ak se previše ljudi poželi pojaviti, organizator (u daljem textu Sven) bu mi j**o sve po spisku, opet. Hmm, a da jednostavno opišem onaj RPG session koji je kolao po newsgrupama di je DM koristio crit tablice po kojima je tip samom sebi odrezao glavu i tvrdim da je to bio steampunk larp?

Ma zapravo, ajmo krenuti od početka svijeta. Steampunk!!1 Ta divna i već isfurana riječ koja je nekad prikazivala alternativno 19. stoljeće i ultra-moderne izume bazirane na parnom stroju. Danas uglavnom znači “ofarbaš u broncu i staviš par kotačića”. Bilo kako bilo, mnogi ljudi jako vole taj stil s kotačićima, prljavim polu-vrijedim metalima, korzetima, kotačićima, suludim parnim strojevima, naočalama za varenje, viktorijanskim manirima, kotačićima,  cilindrima u mašinama, cilindrima na glavama, korzetima, letećim brodovima, kotačićima i sl.

Na prvi pogled, ovo je standardna larp gozba u odjeći sa svoje ili djedove svadbe. Frendica mi je komentirala slike sa “na prvi pogled izgleda kao pir u lovačkoj kućici”. I na prvi pogled, to stvarno nije predaleko od istine. Oni nabrijani koji probaju pobijediti prvo otvore rulebook, pregledaju klase, zatvore rulebook i iskopaju si oko drvenom kuhačom. Pravila su od prvog dana svima bila užasna. Za osobu koja radi tako dobre board gameove, Sven je napisao najgora LARP pravila koja sam ja u životu vidio. A s obzirom na to da se u Hrvata jako voli igrati house-ruleani Amtgard, to stvarno puno govori. Srećom, to ljudima na ovom larpu apsolutno nije važno.

Odabrali smo si neku klasu, državu, izmislili priče, dobili neke abilitye, malo se čudili kaj znaće nikad objašnjeni “+2 na [nešto]” u pravilima, rekli kaj bi tamo jeli i otišli u igru izazivati međunarodne incidente. Svi na to gledaju manje kao larp, a više kao tematsku večeru u kojoj ljudi malo igraju poker, malo pričaju s lažnim naglascima, malo popravljaju situaciju u svijetu, a ponekad uleti neki pljačkaš kojeg onda ja ubijem. Tako svi gledamo, barem dok ne počnemo dobivati zadatke.

Najme, svatko od nas prije igre dobije 2-3 mala zadatka tipa “kupi izum za svoju državu” ili “nađi vojsku koja bi pomogla našoj invaziji na ove i one” koje može ili ne mora rješavati. Kada se likovi krenu samo malo raspitivati oko toga, odjednom počnu nalaziti druge likove zainteresirane za slične stvari i do kraja priče bi to bila isprepletena mreža diplomatske katastrofe, ali tu ulete još i tajna društva, pljačkaši, policijske snage, ludi znanstvenik s genijalnim robotom koji baš ne radi kako treba i milion drugih dodatnih aktivnosti od kojih pošten diplomat ne stigne ni čuvati vlastitu glavu, a kamoli igrati poker.

Naravno, igrači su podosta miroljubivi, ipak je to steampunk gozba tako da likovi uglavnom ostaju živi, a često i bogatiji. A kad kažem bogatiji mislim da pare variraju od desetaka do desetaka tisuća jer tko je još vidio paziti balans u cijeloj stvari? Važno je da se ljudi igraju. I dosad nikad nije bilo problema oko toga. Niti bude jer tko stvara probleme, vrlo lako nestane u mraku. Tu negdje primijetimo i vezu između svih tih bizarnih brojeva koji nasumično vise po pravilima i stvari koje mi radimo. Otprilike pola svih pravila, shvatio sam relativno brzo, služi organizatoru da si lakše brije nove zadatke drugi put. Mi mu javimo kaj smo sve napravili i kaj se sve desilo, on onda to prikupi, malo se igra sam sa sobom i nakon nekog vremena dolazi sa svježe izmasakriranom kartom svijeta, novim brojem novinskih vijesti, novim questovima i bogzna čime još.

Eto, sad kad sam napilio uvod, mogu krenut kenjat o zadnjem larpu koji je bio. Javim se ja tako Svenu sa “Hura, našao sam još igrača”, a on mi j**e sve po spisku jer svima mora zmišljat questove i ostalo. Reko ja njemu “gle, ak ljudi kasne s prijavom, onda se nemoj trudit oko njih”, al neda se on krstit. Ne spava, ne jede, ne diše, samo slaže svima zadatke i razbija glavu oko toga. Dokle novi igrači probavaju odjeću za svadbe, gledaju pravila i j****o ne vjeruju kaj čitaju, a stari igrači rade uber-opremu, troše litre brončanog spreja, obijaju buvljake i djedove ormare dok uvjeravaju tog djeda kako su oni njegovi izgubljeni unuci i da nema smisla zvati policiju, samo trebaju vidjeti kako ovaj kaput paše uz ovaj pištolj na spužvene metke i odmah lete van iz stana te plaćaju svu štetu za provaljenu bravu.

Među igračima postoji dvije vrste razgovora:

Razgovor 1)
-Koju klasu igraš?
-He he he, kaj te briga
-A iz koje si države?
-He he he, dođi u igri pa saznaj
-A jesi neko oružje pripremio?
-He he he, nisam ništa, nisam ništa
-Pa vidim da jesi, stavio si slike na fejsbuk, napisao si i iz koje si države
-Shit
Razgovor 2)
-Očeš čut koje questove imam?
-Nemoj mi spojlat igru, debilu
-Ajde bar poslušaj koje powere od svog tajnog društva imam
-Ne želim to slušat, ubit ću te, silazi mi s prozora, 3 ujutro je retardu!!!

Drugim riječima, standardne larp pripreme.

Novih igrača je bilo podosta. Ja sam doveo dva koji nikad nisu larpali jer sam za ovaj larp bio siguran da nebu bilo intenzivne borbe, spavanja po šatorima, standardnih larperskih svađa oko pravila jer netko pokušava pobjediti itd. Do kraja igre su obojica bili oduševljeni, posebno onaj kojem sam u jednom trenutku igre greškom uvalio da drži bombu koja prasne ako ju pusti pa smo morali rješavat matematičke pitalice da ukucamo šifru za gašenje bombe. Naravno, svi sad mislite da na larpu ništa nije bilo loše. Je. Bilo je užasa!!!1 Nisu imali medice!!!!!11!!1 Zapravo, od žestokog je bila samo loza, vino je bilo sačuvajmebože, na kraj sam cuclal pivu i plakao nad sudbinom sutrašnjeg sebe.

Sad bi vas još možda pilio s detaljima kaj se još desilo u igri, ali ne želim spojlati radnju ljudima kojima nakon igre možda slučajno nismo pijani izlajali sve muljaže koje su se radile, a isto tako, svi znamo da te stvari nikad nisu dobre kad se slušaju nego su puno bolje kad se dožive. I naravno, ko bu se sjetil kaj sam sve radil, loše kod gozbi je to što nema onaj drugi dan larpa di mamuran zapamtim sve što je važno. No, bilo je dobro. Idući se planira za travanj,  evo taman otkrio da su sva mjesta popunjena. Ha ha!


Watashi Jevgenijevič Baryshnikov preferira larpove na kojima se ljudi mlate spužvastim palicama, ali rado posjeti i ovake neke u kojima se malo imitiraju naglasci, puno jede i pije i sve neke intrige i to. Kad nije na larpovima, u slobodno vrijeme crta stripove  animirane filmove, skuplja/modificira igračke stavlja hrpe svega na http://lagcity.net i preskače prepreke po ulici, ponekad i bez da se razbije.

2 thoughts on “Aleksova posjeta kockarnici na Steampunk larpu

Odgovori

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava / Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava / Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava / Izmijeni )

Google+ photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google+ račun. Odjava / Izmijeni )

Spajanje na %s